Organska proizvodnja hrane u Eko Farmi Avala je hrabri pokušaj borbe za zdrav zalogaj od samog početka uzgoja do trenutka serviranja hrane…
Savremeni način proizvodnje hrane postao je potpuno neprihvatljiv. Profit pre svega diktira sve veću upotrebu antibiotika, hormona, pesticida, herbicida i genetskih modifikacija. Teži se većem, naizgled lepšem i privlačnijem proizvodu na uštrb kvaliteta. Kada bi se sve ovo izbacilo iz proizvodnog procesa ne bi bilo dovoljno. Sam eko sistem (voda, zemljište, vazduh) obiluje velikom količinom toksičnih materija, te se one prenose u lanac ishrane. Dominantan uticaj na kvalitet proizvedene hrane ima stanje ekosistema i tehnologija proizvodnje. Štetne faktore koji opterećuju ova dva činioca možemo svrstati na sledeći način:
- Radioaktivna kontaminacija prouzrokovna povećanjem prirodne radioaktivnosti zbog oslabljenog ozonskog omotača kao i sve većim uticajem nuklearnog programa (probe, elektrane, industrija, ratovi).
- Prisustvo teških metala iz atmosferskih padavina
- Toksini iz industrijskih procesa
- Mikotoksini kao posledica mutacije saprofitnih plesni
- Herbicidi i pesticidi kao posledice agrotehničkih mera
- Antibiotici, kortikosteroidi i hormoni kao posledica preventivnog programa i veterinarsko zdravstvene zaštite
- Aditivi koji se koriste u prehrambenoj industriji a svojim prisustvom u hrani su štetni
Mikotoksini
Zbog sve većeg prisutnosti mikotoksina u ekosistemu potrebno je dodatno naglasiti i objasniti njihov uticaj. Mikotoksini su sekundarni toksični metaboliti saprofitnih plesni i predstavljaju najuticajniji biološki faktor koji dovodi do kvarenja i škodljivosti hrane za životinje i ljude. Mikotoksikoze su oboljenja uzrokovana toksinima plesni a karakterišu se time što su vezana za hranu, nisu zarazna ni kantagiozna, ne mogu se lečiti nikakvim lekovima, ne izazivaju stvaranje antitela a sami mikotoksini se ne mogu uništiti termičkom obradom jer su termostabilni. Svi mikotoksini koji su do sada registrovani su između ostalog i imunosupresivni. Plesni se šire preko spora koje vetar raznosi na veliku daljinu.
Prethodno navedeni faktori opterećuju biljni svet koji je osnova celokupnog života na planeti. Svi otrovi prisutni u biljnom svetu konzumacijom se prenose i deponuju u tkivima životinja i ljudi.
Načini proizvodnje hrane
Različiti načini proizvodnje hrane imaju različit uticaj na krajnji kvalitet hrane:
- Industrijski, najmasovniji i najprofitabilniji način proizvodnje sa najnižim kvalitetom.
- Individualni ili seoski, ima prednosti od nekorišćenje aditiva i fizičke udaljenosti od industrijskih postrojenja. Prisustvo radioaktivnosti, teških metala, mikotoksina, herbicida i pesticida kao i antibiotika nije bitno smanjeno.
- „Klasičan ili pasivan organski pristup“, podrazumeva neopterećivanje zemljišta najmanje 3 godine sa herbicidima i pesticidima i prostorno udaljelje od poznatih zagađivača kao i ne korišćenje antibiotika, kortikosteroida i hormona. Prisustvo mikotoksina, radionukleida nije bitno smanjeno a ostali štetni faktori su svedeni na nivo dozvoljenog zakonskog maksimuma a time je i kvalitet na višem nivou.
- „Aktivan ekološki bezbedan pristup“ predstavlja primenu metoda koje aktivno i potpuno neutrališu prisustvo štetnih materija u svim karikama lanca ishrane bez obzira na stanje ekosistema u kojem se proizvodi. Prisustvo svih štetnih materija se ne može registrovati a kvalitet je na maksimalnom nivou.